Dragoljub Grubišić Gruber, mk

Dragoljub Grubisic

Rođen je 1948.
Po obrazovanju diplomirani mašinski inženjer.
Igrao je za šahovske klubove Uljma, Pavliš, „Bora Kostić“ Vršac, jedno vreme kao omladnac za „Ivan Kurjački“ iz Pančeva.
Od 1976. prelazi za ekipu iz Vršca i igra za nju do 1982. Njegova lepa i bogata šahovska karijera prekinuta je usled prerane smrti.
Jedan je od glavnih oslonaca i članova ekipe šah kluba „Bora Kostić Vršac“ koja se iz II Vojvođanske lige vinula preko I Vojvođanske lige do izuzetno jake II savezne lige grupa istok i tamo opstala dve godine u periodu 1977. – 1981.
Bio je dobar i neposredna čovek, pravi prijatelj koga su svi voleli i poštovali, kao igrača i čoveka. Imao je poseban blag i roditeljski odnos prema mladim šahistima svog kluba.
Bio je dugogodišnji jak majstorski kandidat. Titulu majstorskog kandidata osvojio je 1973. godine.
Njegov brat Đura Grubišić je takođe bio jak šahista ovih prostora igrajući za Uljmu. Danas živi i radi u SAD. Svi šahisti ovih prostora koji su tamo odlazili nailazili su na njegovu predusretljivost.

Dragoljub Grubišić Gruber je bio drag i izuzetan čovek koji je vršio funkcije igrača i člana uprave kluba. Želeo je da igra šah i šahovski se nadmeće i ta ga strast nije nikada napuštala.
Posebno je bio karakterističan po vremenskim oskudicama (cajtnotima) kojima su njegove opartije obilovale i u kojim su se partije rešavale uglavnom povoljno po njega. Mi koji smo ga poznavali imali smo utisak da on možda i namerno ulazi u takve situacije verujući da se on u njima bolje snalazi od svojih protivnika, ali on to nikada nije potvrdio čak i kada smo ga direknto pitali. Poznat je slučaj kada je na ekipnom kvalifikacionom turniru za plasman II ligu odigranom u Vrnjačkoj Banji igrajući za ekipu „Bore Kostića Vršac“ , u izuzetnoj vremenskoj oskudici ustao od svoje ploče dok je protivnik razmišljao i otišao da pozajmi upaljač i zapali cigaretu. Njegov protvinik kao pravi sportsmen nije odigrao svoj potez (da jeste verovatno bi Gruberu pala zastavica) dok se Gruber nije vratio a kada je došao i burno završio partiju u strašnom cajtnotu, bila je to njegova velika i važna pobeda. Neki od članova ekipe su se doduše ponekad vajkali da ih njegov način igre dovodi u stresna stanja i da to negativno utiče na njihove rezultate, ali uglavnom je svima prijalo saznanje da je u ekipi Gruber i da će on na kraju najverovatnije dobiti svoju partiju. Ko ima slabo srce i nerve najbolje je bilo da ne gleda njegovu partiju i da sačeka da sudija objavi rezultat, najčešće pobedu Grubera.
Postizao je uvek sjajne rezultate za ekipu kluba a imao je i zapažene pojedinačne rezultate.
Kao omladinac je bio zapažen na nivou južnog Banata pa i Vovjodine i zato ga je u svoje redove doveo „Ivan Kurjački“ iz Pančeva (danas „Svetozar Gligorić „Pančevo) kao dobrog i talentovanog mladog igrača.
U tom periodu pobeđivao je igrače koji su kasnije postali poznata imena i nosioci najviših šahovskih titula, kao na primer Zdenka Krnića koji je bio nekoliko godina stariji od njega,  i druge. Mnogo godina nakon te njegove mladalačke pobede nad Krnićem , 1980. u Aranđelovcu na II ligi Jugoslavije grupa istok, igrajući za „Boru Kostića“ Vršac protiv Zdenka Krnića  (ali sada jakog internacionalnog majstora) koji je igrao za „Crvenu zvezdu“ Beograd, strašno se nervirao posle partije što je „samo remizirao“ (iako je Gruber zbog posvećenosti struci mašinskog inženjera ostao u šahu majstorski kandidat i u tom trenutku je svakako Krnić kao intermajstor bio favorit).
1980. je podelio na prvenstvu kluba 2-4 mesto. Verovatno je mogao da ostvari još bolji rezultat da zbog posla nije svakodnevno putovao za Beograd i vraćao se, što mu je pored strasnog pušenja i neizostavnih stresnih cajtnota sigurno znatno skratilo život.
1979. se plasirao sa jakog četvorokružnog kvalifikacionog turnira (mk Grubišić, mk Janićijevski, mk Popov, mk Grozdanić) kao pobednik na VIII Memorijal Bore Kostića na kom je i igrao. Ipak ovaj turnir je bio prejak za njega i vanserijski velemajstori koji su na njemu učestvovali su nemilosrdno kažnjavali Gruberove cajtnote. On je možda u svojim cajtnotima grešio vrlo malo, ali oni – ni malo.
Teško je tačno odrediti njegov šahovski stil jer je bio izuzetan igrač u svim elementima i fazama partije. Ipak, može se reći da je imao sklonosti ka kombinatornom i napadačkom šahu uz duboko razumevanje pozicije, strateških elemenata, statičke i dinamičke ravnoteže u poziciji, dubokog poznavanja završnica, te da je bio kompletan igrač.
Njegovo prisustvo u prostorijama kluba stvaralo je posebnu atmosferu i draž takmičarskog nadmetanja u brzopoteznim partijama. Njegovo prisustvo u društvu i ekipi je bilo nešto što donosi zanimljiva sećanja i anegdote , nešto dragoceno.
Mi šahisti šah kluba „Bora Kostić Vršac“ ga pamtimo uvek rapoloženog, opasnog za protivnike i pouzdanog za svoj klub za šahovskom tablom , kao velikog i iskrenog prijatelja i ima svoje mesto zauvek u našem sećanju.

Cl karta I Grubisic Cl karta II GrubisicGruber sa ekipom

Na fotografijama su  članske karte na kojima se vidi kada je i gde Dragoljub Grubišić osvajao kategorije i titulu najstorskog kandidata kao i fotografija dela ekipe šahovskog kluba „Bora Kostić Vršac“ koja je nastupala na II ligi Jugoslavije grupa istok. Na slici stoje Boško Đonin (tada omladinac u sastavu), Dragoljub Grubišić, Zoran Popov, Zoran Verovski (takođe omladinac u sastavu). U donjem redu (čučanj) su sa leva na desno Olgica Grek i Jadranka Grek (bile su po svojim rezultatima među najuspešnijim ženskim tablama lige)  i Tometić Aleksandar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s