Dušan Nikolin Fuga, mk

Dusan Nikolin

Rođen je 1951.
Najveći deo svog šahovskog života proveo je igrajući za šah klub „Uljma“ iz Uljme i ulažući napore da taj klub postoji, uspešno funkcioniše i takmiči se. Jedna je od najznačajnijih osoba za nastanak postojanje ovog kluba pored Paje i Mileta Grnčarskog, Radojka Omorca i Vlaste Šljivića, dugogodišnjeg sekretara Šahovskog saveza Vojvodine.
Bio je od 1989. jedan od članova ekipe šah kluba „Bora Kostić Vršac“ koga su svi poštovali, kao igrača i čoveka. Na takmičenjima I Vojvođanske lige bio je 1993. i 1994. naš kapiten ekipe i pouzdani prvotimac.
Preko trideset godina bio je majstorski kandidat.
Otac je najuspešnije šahistkinje sa ovih prostora, im Zorice Nikolin koja je dva puta bila prvakinja Jugoslavije ( 1985. i 1987.) i višestruki reprezentativac naše zemlje, kao i majstorskog kandidata Nikolin Zlatka koji je takođe godinama uspešno igrao za šah klub „Bora Kostić Vršac“ i obavljao funkcije u upravi kluba i funkciju sekretara kluba, i bio dvostruki prvak našeg kluba (1987. i 1992).
Porodica Nikolin je svakako jedna od najpoznatijih šahovskih porodica na ovim prostorima.
Igrao je za šah klub „Bora Kostić Vršac“ od 1989. do 1995. kada ga je prerana smrt odnela nakon prvenstva kluba koje je bilo i njegov poslednji zvanični šahovski nastup.

Dušan Nikolin – Fuga je bio tih i miran čovek na koga se uvek moglo računati kada je ekipa šah kluba ili neka aktivnost kluba ili šahovske organizacije bila u pitanju. Uopšte je bio odgovorna osoba koja je svoje preuzete obaveze izvršavala besprekorno i izuzetno kvalitetno – ono što preuzme da obavi mogli ste smatrati završenim.
Dugogodišnji je šahovski pregalac šah kluba „Uljma“ iz Uljme, manjeg mesta kraj Vršca (mada Uljmani u šali rado kažu da je Vršac manji grad kraj Uljme). Uljma je imala period blistave šahovske istorije i rezultata koji su opisani na ovom sajtu u tabu „Šah u Uljmi“. A Dušan Nikolin je jedan od najzaslužnijih za to.
Posebne zasluge ima za Jugoslovenski šah i šah našeg grada i okoline, jer je njegovom zaslugom iz porodice Nikolin ponikla i sa njim radila na svom razvoju od početnika do vrlo jake igračice (kasnije je prešla u veći klub i dobila odgovarajuću trenersku pomoć) njegova kći im Zorica Nikolin. U oduvek jakoj konkurenciji šahistkinja Vršca i okoline (im Dušica Čejić, fm Staka Ivković,fm Jadranka i mk Olgica Grek, mk Vesna Veljić, kasnije mk Sneža Stajić, mk Jelena i mk Marija Stojanović, Ikat. Beta Foljan , Ikat. Ivana Ćosić, mk Iva Uzelac i mnoge druge sa kojima je radio fm Kapelan Milorad) , izvesno je da je najviše postigla i najbolje rezultate imala im Zorica Nikolin sa kojom je radio Dušan Nikolin (kasnije je imala određeni trenerski rad u ekipama za koje je igrala). Ona je dvostruki prvak države ( 1985. i 1987.) i osvajač mnogih turnira a uz to i višestruki reprezentativac. Zorica je igrala za Uljmu ali ne i za Vršac. Danas živi i radi u Austriji.
Takođe, Dušan Nikolin je otac mk Zlatka Nikolina. Zlatko je igrao za šah klub „Bora Kostić Vršac“ u periodu od 1995. do 1999. i bio sekretar kluba i član uprave kluba u tom periodu. Zlatko je dvostruki prvak kluba (1987. i 1992) i uspešan šahovski igrač i sudija. Danas živi i radi u Vršcu.
Dušan Nikolin je bio drugoplasirani na interesantnom i vrlo jakom prvenstvu Uljme odigranom 1963. godine kada je prvo mesto osvojio velemajstor Bora Kostić. Iza njega su ostali Kapelan, Popov, Galonja i drugi jaki igrači.
Dušan Nikolin je učesnik tri Memorijala Bore Kostića – prvog (1964.), drugog(1965.) i sedmog (1977.)
Njegov poslednji šahovski turnir je bilo prvenstvo kluba 1995. godine kada je podelio 6-7. mesto (5. mesto osvojio je njegov sin Zlatko Nikolin) kada mu je zdravlje već bilo narušeno i nije mogao da pruži svoj najbolji rezultat.
Kao igrač i kapiten uticao je na igrače u ekipi da se osećaju sigurno i pružaju svoj maksimum. I sam je bio izuzetno uspešan ekipni igrač prvo za ekipu Uljme a zatim i za ekipu „Bore Kostića“ iz Vršca.
Prema mladima je uvek bio jednostavan i iskren, bez poze i zauzimanja stava – srdačan, jednostavan, ali sa urođenim autoritetom odmerenog ponašanja i velikog šahovskog znanja.
Teško je tačno odrediti njegov šahovski stil jer je bio izuzetan igrač u svim elementima i fazama partije. Ipak, može se reći da je imao sklonosti ka kombinatornom i napadačkom šahu, što je u potpunosti preneo i na svoju decu kao obeležja njihove igre.
Njegovo prisustvo u prostorijama kluba bilo je neprimetno i nenametljivo. Njegovo prisustvo u ekipi je bilo nešto na šta se uvek moglo računati , nešto dragoceno.
Mi šahisti šah kluba „Bora Kostić Vršac“ ga pamtimo blagog, uvek rapoloženog, pouzdanog za tablom i van nje,  sa prijatnim mislima i uspomenama i ima svoje mesto zauvek u našem sećanju.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s