Rođen je 1932.
Bio je jedan od prvokategorinika sa najdužim stažom u šah klubu „Bora Kostić Vršac“.
Radio je i panzionisan je kao službenik u SDK – službi državnog knjigovodstva.
Igrao je za šah klub „Bora Kostić Vršac“ do 1977. a zatim ostao član kluba do kraja života iako više nije igrao za ekipu kluba.
Biografija:
Čika Pera je vršio sve funkcije u klubu u raznim periodima svog bavljenja šahom kao hobijem. Bio je igrač, funkcioner, član uprave, blagajnik, knjigovođa i pre svega gospodin koga ste morali poštovati. Jer, niko nije čuo ružnu reč, povišen glas ili bilo kakav spor u kom bi on učestvovao.
Bio je, i upamćen je kao merilo preciznosti u vođenju finansija kluba – njegovi finansijski izveštaji podnošeni na godišnjim skupštinama ili nakon Memorijala Bore Kostića bili su precizni u paru.
Bio je veliki šahovski zaljubljenik i mnoge večeri i noći proveo je nad šahovskom tablom ali je to uvek bilo sa stilom – niko se ne može pohvaliti da je čika Peru video u nekom nepriličnom stanju ili raspoloženju ili pod dejstvom alkohola.
Prema mladima je uvek bio onakav kakav treba – autoritet, gospodin, istovremeno u pravom trenutku blizak i prisan a u nekom drugom, na distanci, vršeći vaspitnu ulogu. Mnogi mladi igrači su „oštrili svoje šahovske zube“ na čika Peri, što njemu nije smetalo. Neke je u tim njihovim mladalačkim godinama naravno i pobeđivao. Nije čika Peri ono takmičarsko u šahu bilo najvažnije, već ono ljudsko, nije vam on bio pre svega protivnik već prijatelj sa kojim delite zadovoljstvo magije šahovskog sveta.
Odlikovao ga je ga kombinatorni i napadački šah lep za oko i dušu. Njegovo prisustvo u prostorijama kluba bilo je neprimetno i nenametljivo a uvek tako dragoceno. Međutim ako je trebalo nešto uraditi u organizacionim aktivnostima kluba i takmičenja, na čika Peru se uvek moglo računati.
Mi šahisti šah kluba „Bora Kostić Vršac“ ga se sećamo sa poštovanjem i ima svoje mesto u našim mislima i srcima.
