Prvenstvo Vršca 2016

Uzbudljivim i borbenim poslednjim  – 15.tim kolom završeno je prvenstvo Vršca i šah kluba Bora Kostić za 2016. godinu.

U posledenjem kolu igrali  su se sledeći takmičari  i postigli sledeće rezultate:

  1. Milošev Bogdan,mk – Zorić Savo,mk    1:0
  2. Đonin Boško,fm – Ovčarov Dragutin,mk   1:0
  3. Mitrovanov Đorđe,mk – Bućan Vladimir, mk   1/2:1/2
  4. Jovanović Slavko, mk – Rankov Petar, mk   0:1
  5. Stanimirović Marija,mk – Basaraba Nikola,mk     1:0
  6. Radulov Nevena, IIkat – Petrović Lazar,mk    1/2:1/2
  7. Vojna Pau,mk – Milić Nikola, Ikat   1/2:1/2
  8. Đorđev Bojan,mk – Uzelac Čedomir,mk   1/2:1/2

Konačan plasman na turniru je prikazan sledećom tabelom:

2016

Prvih šest mesta nagrađeno je novčanim nagradama a dodeljena je i posebna nagrada za najbolje plasiranu damu ili omladinca. Pored toga u trajno vlasništvo prvoplasirani je dobio  pehar i zlatnu, drugoplasirani srebrnu a trećeplasirani bronzanu medalju.

Šampion Vršca i kluba Bora Kostić za 2016. godinu je Boško Đonin,fm. On je ovu šampionsku titulu osvojio po 14. put i tako povećao svoju prednost u broju osvojenih titula prvaka Vršca u odnosu na ostale vršačke šahiste koji su osvajali prvenstvo grada i kluba. Podsetimo, po broju osvojenih titula sledeći je Milorad Kapelan, fm   sa   osvojenih šest titula pa zatim Munižaba Slobodan,fm sa osvojene tri titule.

Đonin Boško je pokazao najzreliju igru, postigao  10 pobeda (sledeći po broju pobeda je Basaraba sa 7 ostvarenih pobeda)  i od prvog kola turnira stalno bio u vođstvu, više od pola turnira sam a nekoliko kola zajedno sa drugoplasiranim Basarabom.  I u poslednjem kolu postigao je lepu pobedu, preveo je središnjicu u strateški bolju završnicu sa boljim lovcem i pešačkom strukturom. Ovčarov se uporno branio ali je Đonin preciznom igrom realizovao prednost i tako sam odlučio o prvaku jer iako je još igrao svoju partiju Basaraba više nije mogao da ga stigne.

Na ovom turniru igrala su još tri igrača koji su u prošlosti osvajali titulu prvaka Vršca i kluba – to su Basaraba Nikola, Mitrovanov Đorđe i Petrović Lazar.

Basaraba Nikola,mk    i Mitrovanov  Đorđe, mk  su plasmanom na drugo odnosno treće mesto pokazali da nisu slučajno bili prvaci, Mitrovanov 1990.godine a Basaraba prošle godine – 2015. tako da je on na ovom turniru branio titulu prvaka stečenu prošle godine.

Basaraba Nikola igrao je izuzetno lako i preduzimljivo u svom stilu. posebno je lako pobeđivao takmičare iz donjeg dela tabele dok je sa igračima iz vrha uglavnom remmizirao. Do ovog poslednjeg kola bio je jedini neporaženi učesnik, obezbedio je sigurno drugo mesto i pokušao da u zadnjem kolu pobedom održi korak u borbi za prvo mesto i ako Đonin ne uspe da dobije da podeli prvo mesto pa čak uzme i titulu ako bi mu dodatni kriterijumi bili bolji. Međutim, igrao je crnima protiv izuzetno raspoložene Stanimirović Marije koja je igrala hrabro i bez respekta prema prošlogodišnjem prvaku i ostvarila lepu i značajnu pobedu.  Basaraba je svojim nastupom na turniru pokazao da je u vrhu vršačkog šaha i da ekipa Bore Kostića u njemu ima izuzetan oslonac. On je mlad, pred njim su lepe šahovske godine i mnoge titule prvaka.

Mitrovanov Đorđe, kapiten ekipe Bora Kostić igrao je izuzetno sigurno.  Izgubio je samo u prvom kolu kada je u boljoj poziciji prevideo figuru Ovčarovu. Sva ostala kola igrao je sigurno i bez velikih oscilacija i pored dvojice prvoplasiranih pokazao je najviše tokom turnira. Interesantno je da je na turniru u nekoliko partija igrana varijanta sicilijanske odbrane sa Ld3 i žrtvom skakača na d5 koju je „patentirao“ velemajstor Velimirović a Đorđe je godinama primenjuje u svom repertoaru. Sada je zarazio tom varijantom i mladog Milić Iliju koji je hrabro primenjivao ovu varijantu i igrao je i kao crni i kao beli.

Nagrađeni su još po plasmanu:  četvrtoplasirani  Đorđev Bojan, mk koji je i jedini uspeo da osvoji ceo poen protiv pobednika turnira, na deobi petog i šestog mesta sa istim brojem poena Vladimir Bućan, mk i Rankov Petar, mk ali je nešto povoljnije dodatne kriterijume imao Bućan pa je on peti a Rankov šesti.

Bojan Đorđev je igrao promenjlivo, neke partije sjajno a neke je gubio bez prave borbe. U svakom slučaju radi se o izuzetno talentovanom i kvalitetnom igraču koji može da postigne mnogo bolje rezultate i osvoji neko buduće prvenstvo Vršca.  Kapiten, uprava i igrači šah kluba Bora Kostić rado bi ga opet videli u svojoj ekipi- podsetimo Bojan je odlaskom na studije pristupio šahovskom savezu centralne Srbije i igra za klubove iz te lige zadnjih nekoliko godina.

Vladimir Bućan je igrao dobro ali bez svog uobičajenog žara, oštrine i napadačkog stila.  Dosta partija remmizirao je u malom broju poteza što ga je sprečilo da učestvuje u borbama za sam vrh za šta on po šahovskom znanju i snazi itekako ima potencijala.  Ipak, u partijama koje je igrao pokazao je da je izuzetan igrač i veliki oslonac ekipe šsh kluba Bora Kostić.

Rankov Petar je prikazao svoju uobičajenu kvalitetnu igru, pokazao da može da igra ravnopravno i sa najjačima na turniru a ubedljivo je najbolje  plasirani igrač svoje ekipe Unirea iz Ritiševa. Bio je nemilosrdan prema donjem delu tabele gde je ostvario šest poena  iz sedam partija.

Specijalnu nagradu je osvojila Stanimirović Marija, mk kao najbolje plasirana dama ili omladinac, a njoj je izmakla za malo i nagrada po plasmanu jer je za nagrađenim šestoplasiranim Rankovim zaostala samo poen i našla se na sedmom mestu odmah iza nagrađenih po plasmanu. Marija je igrala sjajno, mnogi njeni saigrači iz ekipe Bora Kostić su osetili njenu šahovsku snagu i ispravan pristup pozicijama i šahovskoj igri.

Zorić Savo je kao i uvek prikazao svoje izuzetno raumevanje šaha. Njemu je očigledno nedostajalo uigranosti, on igra retko, ali je ostao dosledan sebi tražeći najbolji potez u poziciji makar to bilo i na štetu svog utrošenog vremena  ili krajnjeg rezultata. Zorić je  najavio mogućnost da pređe u ekipu šahovskog kluba Bora Kostić čemu se kapiten igrači i uprava ovog kluba raduju jer je Savo izuzetan šahista a pre svega osoba sa izuzetnim osobinama.  U posledenjem kolu hrabro je žrtvovao figuru protiv Milošev Bogdana, bilo je tu obostranih šansi, Zorić je propustio neke bolje nastavke a veteran Milošev je to lepo iskoristio i kaznio. Da je rezultat bio u Zorićevu korist, on bi se našao među nagrađenima jer bi imao isti broj poena kao Bućan i Rankov a odlučivali bi dopunski kriterijumi koji kod Zorića ne bi bili nepovoljni u toj situaciji.

Uzelac Čeda je pokazao kvalitetnu igru i ravnopravno je igrao sa igračima iz vrha ostvarivši sa njima veliki broj nerešenih rezultata. Da u pojedinim partijama sa igračima iz donjeg dela tabele  nije sebi postavio zadatak da mora da dobije, a kasnije ih izgubio usled tvrdoglavog odbijanja da prihvati jednakost u poziciji i remi kao ishod, njegov plasman bio bi još bolji. Čeda će mnogo značiti ekipi šah kluba Bora Kostić u nastupajućoj takmičarskoj sezoni.

Ovčarov Dragutin je igrao svoju uobičajenu igru punu želje za napadom, efektnim žrtvama, kombinacijama i u prvom delu turnira postigao izuzetno uspešan rezultat. Možda je u nekim partijama sreća bila na strani ovog istinskog ljubitelja šaha, lepote kombinacija i atraktivnih žrtava, ali niko ne može da ospori da je on jedan od najvećih zaljubljenika ove igre, da je izuzetno ozbiljno pristupio svakoj od svojih partija, borio se do krajnjih granica i iskoristio svoje šanse. Posmatrači su  uživali u iščekivanju da Ovčarov odigra neko od svojih otvaranja u kojima rano krene u napad pešacima, ognjem i mačem.

Milić Ilija je igrao dobro i pokazao mnogo više od onoga što se vidi upisano u tabelu kao njegovi poeni. Imao je puno lepih pozicija a posebno je interesantno da je imao potpuno dobijene pozicije protiv pobednika i drugoplasiranog na turniru i iz te dve partije osvojio samo pola poena. Igrao je hrabro i bez respekta prema svojim starijim saigračima iz ekipe a istovremeno plene njegovi lepi maniri. Ilija ima pred sobom svetlu šahovsku budućnost i perspektivu da nadmaši sve učesnike ovog turnira ako bude i dalje radio na šahu i  voleo ga kao do sada.

Pored Ilije, svakako treba pohvaliti dve izvanredne mlade dame koje su ovaj turnir učinile lepšim, interesantnijim i svakako kvalitetnijim. Pored Marije Stanimirović koju smo već pomenuli po sjajnom rezultatu i osvojenoj specijalnoj nagradi, bilo bi nepravedno ne pomenuti Nevenu Radulov koja je na ovom jakom turniru ostvarila slabiji rezultat ali njeni osvojeni poeni ne pokazuju kvalitet njenih partija, imala je mnogo lepih pozicija i rezultat je mogao biti znatno bolji. Ona je talentovana, ima dobar pristup šahovskoj igri, napreduje svakom sledećom partijom i imaće šta da kaže na nekom od narednih prvenstava i mnogim drugim turnirima.

Veterani Vojna, Milošev i Jovanović svakako su po pozicijama i svom igračkom kvalitetu mogli da ostvare daleko bolji rezultat ali ovog puta im je nedostajalo  sportske sreće.

Proglašenju pobednika koje je usledilo po završetku poslednje partije 15. kola prisustvovali su velemajstor Boban Bogosavljević koji je i uručio pehar i medalju pobedniku, kao i mnogobrojni šahisti i  ljubitelji šaha.

Evo i nekoliko slika sa poslednjeg kola turnira i proglašenja pobednika.

Advertisements