Jovan Uzelac, I kat.

Jovan Uzelac
Rođen je 1948.
Imao je zvanje I kategorije u šahu preko četrdeset godina. Bio je na domak titule majstorskog kandidata bezbroj puta ali je ona uvek izmicala za malo a kao da je on tako i hteo – da mu i sledeći turnir bude interesantan, da ima zašto da se trudi.
Šahovski je bio kompletan igrač – imao je svoj repertoar otvaranja koji je dobro poznavao, njegovo razumevanje strateških obeležja pozicije je bilo duboko i pozavao je razne tipove pozicija. Imponovala je njegova smirenost i „poker lice“ – šta god da se dešavalo na šahovskoj tabli ili u njegovim mislima i duši tokom partije, na njegovom licu je uvek bio isti izraz i ništa se odatle nije moglo protumačiti.
Tokom svog takmičarskog perioda igrao je za klubove „Bora Kostić Vršac“, „Pavliš“ iz Pavliša, „Železničar“ iz Vršca, „Unirea“ Ririševo. U svakom od ovih klubova Jova je ostavio za sobom samo prijatelje, on neprijatelja nije imao. Ali, ipak je sve te godine bez obzira za koga bio registrovan i nastupao u takmičarskoj ekipi, na neki način pripadao i klubu „Bora Kostić Vršac“ u kom je provodio večeri igrajući šah, stvarajući prijateljstva i ostavljajući za sobom lepe uspomene , anegdote koje se i danas prepričavaju.
Bio je izuzetan intelektualac, magistar Arheologije i kustos muzeja. Ako bi ste tokom njegovog radnog vremena posetili prostorije Gradskog muzeja Vršac, tamo bi vas dočekao izuzetno ozbiljan i stručan gospodin prefinjenih manira, Jovan Uzelac, predusretljiv i spreman da vas pouči istoriji ovog grada, da vam pruži obilje podataka i informiše vas o svim izloženim i neizloženim eksponatima.
Ako bi ste u večernjim satima navratili u prostorije šahovskog kluba, tamo bi vas dočekao jedan drugi Jovan Uzelac, koji tu nikada nije potencirao svoje obrazovanje i profesionalne pozicije, koji je bio uvek spreman na šalu i da odigra koju partiju sa vama. Duduše, pre nego što počnete da igrate morali bi da dogovorite uslove pod kojim će se igrati a u tome je Jova posebno uživao skoro koliko i u samim partijama, pa je to ugovaranje uslova znalo i da potraje.
Postojalo je i „treće poluvreme“ u kom bi Jova nakon zatvaranja šahovskog kluba bio uvek spreman da sa svojim šahovskim (i drugim ) prijateljima ostane do duboko u noć gde bi se opet lepo družili i šalili i stvarali situacije kojih se i danas sećamo sa zadovoljstvom. U tom periodu nije to bio ni onaj prvi uglađeni Jova, ni ovaj drugi šahovski već treći – Jova boem, hedonista, drugarčina, šeret .
Bilo kog od ova tri Jove da ste poznavali ostao vam je drag i na srcu, i kada je jednom zauvek otišao iz prostorija šah kluba nama je ostao u mislima i sećanjima i nedostaje nam.
Njegovi šahisti su ga toliko cenili i voleli da godinama nakon njegove prerane smrti organizuju u šah klubu „Unirea“ Ritiševo i u šah klubu „Bora Kostić Vršac“ memorijalne brzopotezne turnire kao podećanje na ovog izuzetnog čoveka.
Otac je jednog od oslonaca šah kluba „Bora Kostić Vršac“ današnjeg vremena – mk Čedomira Uzelca, kao i uspešne šahistkinje koja je igrala i za naš klub i postizala sjajne rezultate, mk Ive Uzelac.
Može se sa pravom reći da je porodica Uzelac šahovska porodica. Jovane, hvala Ti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s