Rođen je 1948.
Imao je zvanje I kategorije u šahu preko četrdeset godina. Bio je na domak titule majstorskog kandidata bezbroj puta ali je ona uvek izmicala za malo a kao da je on tako i hteo – da mu i sledeći turnir bude interesantan, da ima zašto da se trudi.
Šahovski je bio kompletan igrač – imao je svoj repertoar otvaranja koji je dobro poznavao, njegovo razumevanje strateških obeležja pozicije je bilo duboko i pozavao je razne tipove pozicija. Imponovala je njegova smirenost i „poker lice“ – šta god da se dešavalo na šahovskoj tabli ili u njegovim mislima i duši tokom partije, na njegovom licu je uvek bio isti izraz i ništa se odatle nije moglo protumačiti.
Tokom svog takmičarskog perioda igrao je za klubove „Bora Kostić Vršac“, „Pavliš“ iz Pavliša, „Železničar“ iz Vršca, „Unirea“ Ririševo. U svakom od ovih klubova Jova je ostavio za sobom samo prijatelje, on neprijatelja nije imao. Ali, ipak je sve te godine bez obzira za koga bio registrovan i nastupao u takmičarskoj ekipi, na neki način pripadao i klubu „Bora Kostić Vršac“ u kom je provodio večeri igrajući šah, stvarajući prijateljstva i ostavljajući za sobom lepe uspomene , anegdote koje se i danas prepričavaju.
Bio je izuzetan intelektualac, magistar Arheologije i kustos muzeja. Ako bi ste tokom njegovog radnog vremena posetili prostorije Gradskog muzeja Vršac, tamo bi vas dočekao izuzetno ozbiljan i stručan gospodin prefinjenih manira, Jovan Uzelac, predusretljiv i spreman da vas pouči istoriji ovog grada, da vam pruži obilje podataka i informiše vas o svim izloženim i neizloženim eksponatima.
Ako bi ste u večernjim satima navratili u prostorije šahovskog kluba, tamo bi vas dočekao jedan drugi Jovan Uzelac, koji tu nikada nije potencirao svoje obrazovanje i profesionalne pozicije, koji je bio uvek spreman na šalu i da odigra koju partiju sa vama. Duduše, pre nego što počnete da igrate morali bi da dogovorite uslove pod kojim će se igrati a u tome je Jova posebno uživao skoro koliko i u samim partijama, pa je to ugovaranje uslova znalo i da potraje.
Postojalo je i „treće poluvreme“ u kom bi Jova nakon zatvaranja šahovskog kluba bio uvek spreman da sa svojim šahovskim (i drugim ) prijateljima ostane do duboko u noć gde bi se opet lepo družili i šalili i stvarali situacije kojih se i danas sećamo sa zadovoljstvom. U tom periodu nije to bio ni onaj prvi uglađeni Jova, ni ovaj drugi šahovski već treći – Jova boem, hedonista, drugarčina, šeret .
Bilo kog od ova tri Jove da ste poznavali ostao vam je drag i na srcu, i kada je jednom zauvek otišao iz prostorija šah kluba nama je ostao u mislima i sećanjima i nedostaje nam.
Njegovi šahisti su ga toliko cenili i voleli da godinama nakon njegove prerane smrti organizuju u šah klubu „Unirea“ Ritiševo i u šah klubu „Bora Kostić Vršac“ memorijalne brzopotezne turnire kao podećanje na ovog izuzetnog čoveka.
Otac je jednog od oslonaca šah kluba „Bora Kostić Vršac“ današnjeg vremena – mk Čedomira Uzelca, kao i uspešne šahistkinje koja je igrala i za naš klub i postizala sjajne rezultate, mk Ive Uzelac.
Može se sa pravom reći da je porodica Uzelac šahovska porodica. Jovane, hvala Ti.
Šah klub Bora Kostić Vršac 